О књизи: 1982 / Био једном давно један Јестер. Али нико од оних око њега није знао његово право име. Отац га је звао Валентин, мајка - некад Валенка, некад Валка. У школи су га звали Ваља И само је он сам знао његово право име - Шат, поносио се њиме, чувајући га од туђих радозналих ушију и нескромних језика, носио га је дубоко под срцем, као највећу тајну и оно. најскривеније богатство, и само увече, сам са собом, чекајући да родитељи легну на спавање и не могу да узнемире његову самоћу, унео је ово име у свој „Дневник”. Шаљивчев рукопис је био неспретан и нечитак, али је своје име увек исписивао изузетно пажљиво, готово калиграфски, тако да је поред других речи изгледало неочекивано и чудно, као да припада туђој руци..